EKSPERIMENT ZATVORENIH OČIJU

Istražite šta je to biti Prvo Lice jednine, u sadašnjem vremenu, zatvorenih očiju. Praktično govoreći, verovatno najbolji način da se to uradi bio bi da pročitate pitanje, zatvorite oči i analizirate svoje iskustvo. Zatim, da otvorite oči, pročitate drugo pitanje, i tako dalje ...

ZATVORENIH OČIJU... razmotrite sledeće:

Po vama, na osnovu iskustva u sadašnjem trenutku, a ne po sećanju, slušanju ili mašti, koliko ste veliki?

Kojeg ste oblika?

Da li možete biti bilo koje veličine ili oblika?

Da li imate granice?

Postoji li mesto gde prestajete, a svet počinje? Ili nema ničega što vas odvaja od sveta?

Verovatno ćete čuti različite zvuke, od udaljenih do bliskih. Da li čujete neki zvuk upravo tu gde ste? Zar zvuci ne dolaze i odlaze u tišini gde ste?

Osećate senzacije kao što su toplota, nelagodnost, zadovoljstvo, disanje i tako dalje. Da li te senzacije stvaraju nešto čvrsto i ograničeno u vašem središtu – neku stvar koja je odvojena od sveta oko vas? Da li postoji nešto čvrsto i nepromenljivo u vašem središtu? Ili te senzacije dolaze i odlaze u svesnom ništavilu?

Zar ovo svesno ništavilo nije poput TV-ekrana, u smislu da se događaji dešavaju na ekranu, ali da ga napuštaju, ne utiču na njega niti ga definišu? Zar zvuci i senzacije ne dolaze i odlaze, ali ne ostavljaju nikakvog traga u svesnosti?

Šta god da se desilo u prošlosti, zar sada niste prazni i slobodni - kapacitet za sve ono što se dešava u ovom trenutku? Prošlost vas ne učvršćuje u središtu.

Koliko je velika neka senzacija? Da li vas definiše ili vas ograničava?

Usmeirte pažnju na desno stopalo. Razmislite o tome kako ono izgleda. Zar slika nije sećanje, pošto trenutno ne možete da vidite stopalo?

Ali, šta je sa stvarnom senzacijom vašeg stopala, sa vašim iskustvom stopala u ovom trenutku, ostavljajući po strani sećanja? Koja je boja te senzacije? Kakvog je oblika? Koliko je velika?

Koliko je daleko? (Odakle?)

Gde su tačno njene granice - da li ima jasnu ivicu?

Da li je ta senzacija tamo gde vaše biće prestaje? Da li vas ograničava? Da li ste, na neki način, zatvoreni unutar nje?

Zar se ta senzacija ne dešava u beskrajnoj svesnosti?

Zar vi niste ta svesnost, to bezgranično biće, u kojem se dešava ta promenljiva senzacija, koju je prilično teško opisati i odrediti?

Baš kao što je - kada su vaše oči otvorene - lice tu, a prostor tamo, zar nije sada - sa zatvorenim očima - senzacija ovde, a prostor tamo? Vaše biće nema granica. Vi ste bezgranični prostor u kojem se dešavaju telesne senzacije.

Obratite pažnju na mentalnu aktivnost - na vaše misli i osećanja.

Gdje su oni?

Da li su u nečemu? Ili su u svesnosti?

Da li su oni centralni u odnosu na vas ili su periferni?

Da li ostavljaju bilo kakav trag kada odu? Zar ne dolaze i odlaze na ekranu svesnosti, baš kao što zvuci i senzacije dođu i odu, i ne ostavljaju trag?

Identifikujemo se sa umom, verujući da smo naše misli i osećanja. Da li je vaš um sadržan u bilo čemu? Da li ste u nečemu sadržani?

Pomislite na ime nekog grada.

Da li znali koje će to ime biti, pre nego što ste pomislili na njega ? Odakle je došlo? Gde se dogodilo? Gde je otišlo?

Pomislite na neku planetu. Na prijatelja. Na neku zemlju. Da li se te misli dešavaju u bilo kakvom kontejneru, ili u beskrajnom prostoru svesnosti?

Ne nalazim nikakav izvor, nikakav kontejner, nikakvo odredište. Za mene, oni se pojavljuju iz ničega - iz mog nedefinisanog bića - bez najave, bez napora, i nestaju u tom 'ništavilu', i ne ostavljaju trag u tom ’ništavilu’.

Zamislite plavu boju. Sada narandžastu boju. Sada oblik trougla. Kako to radite?

Nemam pojma kako to radim. Te stvari se pojavljuju kao magijom.

Kako je kreativno to ništavilo , taj ne-um, kako ga nazivaju neki zen-budisti. Bez napora, misli i slike pojavljuju se niotkuda, bez najave, bez mog znanja o tome kako to radim.

Budite svesni onoga što osećate.

Setite se kako ste se osećali na početku dana. Ili juče. Tok osećaja stalno se menja.

Da li su vaša osećanja središnja u odnosu na vas? Da li vaša osećanja ostavljaju bilo kakav trag na svesnosti? Da li teška iskustva traumatizuju prostor?

Ne, po mom iskustvu. Gde su moja osećanja? Ovde ne vidim kontejner. Moj um se širi u univerzumu.

Citati Daglasa Hardinga

Problem sa umom je njegovo umišljeno odvajanje od svijeta, njegovo umišljeno zatvaranje, njegovo umišljeno sužavanje u jezgrovitu stvar ovdje. Um greši, jer pogrešno shvata gde je i kome pripada. ( Intervju iz 1977. godine )

Zaista sam tolerantan u toj meri da moj um, kada ga otpustim, sija na i stapa se sa i obasjava čitav prizor. Tamo dolazi na svoje. Biti tvrdoglav, netolerantan, pod pritiskom, depresivan, represivan - sve te bolesti uma nastaju zbog njegove konfuzije i posledičnog sažimanja. Kada ga vratimo svetu, ako dopustimo da se vrati tamo odakle je došao, širi se i oporavlja. Ponovo je slobodan, beskrajno je širok i velikodušan. (Look For Yourself) ( Potražite sebe )

Svi kompleksi i problemi uma nastaju zbog njegove prenatrpanosti i zagušenja. Lek nije u tome da se um poboljša, već da se pusti da ide tamo gde želi. Pustimo ga sada da ide tamo gde pripada. Kakvo olakšanje! Ne treba nastojati da se um poboljša, jer um je nesavršen u svakom pogledu. I dalje osećamo tugu i konfuziju i anksioznost, bol, kao i pozitivna osećanja. Međutim, oni se smatraju osobinama koje pripadaju svetu, a ne ličnim inhibicijama. Ova promena stava puno pomaže, ali nije recept za večnu sreću ili bilo koju drugu vrstu savršenstva, jer sreća i savršenstvo ne pripadaju ovom svetu. Samo u središtu, možete se osećati Zaista Dobro! ( Intervju iz 1977. godine)

Nastavite sa nekim drugim eksperimentom.

Citati

Bog je Onaj Koji Sluša, i, kada pripisujete sebi tu sposobnost, vi ste gluvi. Postajete slepi, kada sebi pripisujte viđenje. Kad On postane vaše slušanje i vaše viđenje, tada ćete čuti samo Njega i videti samo Njega. Ibn Ašir

Da biste dokazali da je vaš um Budin um, obratite pažnju na to kako sve što vam ovdje govorim ulazi u vas, a da ne propuštate nijednu stvar, iako ne pokušavam da to utisnem u vas. Budin um je deset hiljada puta jasniji od ogledala, i neizrecivo čudesan. Bankei

Ova svetlost je tako velika da kontemplativna ljubav, u zemlji u kojoj odmara, ne vidi i ne oseća ništa osim ovog neizrecivog Svetla; i kroz tu Jednostavnu Otvorenost koja obuhvata sve stvari, on nalazi sebe, i oseća sebe, da je ista ta Svetlost kojom vidi, i ništa drugo. Ruysbroeck

Imam nezamislivu moć; vidim bez očiju; čujem bez ušiju. Kaivalya Upanišada

Kako može postojati percepcija, kada se ne suočavamo ni sa čim? Pošto je priroda percepcije večna, nastavljamo da percipiramo i kada su predmeti prisutni i kada nisu. Na taj način, shvatamo da, dok se predmeti prirodno pojavljuju i nestaju, priroda viđenja ne čini ni jednu od tih stvari; isto je i sa drugim čulima. Pošto je priroda slušanja večna, mi i dalje čujemo, bez obzira na to da li su zvuci prisutni ili nisu. Ako je to tačno, ko ili šta je slušalac? Vaša sopstvena Priroda je ta koja čuje. Hui-hai

Spoznaja da nema šta da se shvati - to je Nirvana, poznata i kao oslobođenje. Surangama Sutra

Vi ste kao fatamorgana u pustinji, za koju žedni čovek misli da je voda; ali, kada dođe do nje, ustanovi da to nije ništa. A gde je mislio da je ona, tamo nalazi Boga. Slično tome, ako biste ispitali sebe, ustanovili biste da to nije ništa, i, umesto toga, pronašli biste Boga. Dakle, našli biste Boga, umesto sebe, i od vas ne bi ostalo ništa, osim imena bez oblika. Al-Alawi

Kao što reke gube ime i oblik u moru, mudri ljudi gube ime i oblik u Bogu, i blistaju preko svih daljina. Mundaka Upanishad

Uverenje da čovek ima telo koje se razlikuje od njegove duše treba odbaciti; to ću učiniti ... tako što ću ukloniti prividne površine i prikazati beskonačnost, koja je bila sakrivena. Bleik

Spoljašnji i unutrašnji čovjek razlikuju se kao nebo i zemlja. Ekhart

Isus je rekao: Ja nisam ono što sada izgleda da jesam. I, da tako kažem, odvojen sam od ljudskog roda. Dela Svetog Jovana

Ne znati je duboko; znati je plitko. Ne znati je unutrašnje; znati je spoljašnje. Čuang-tzu

Radovati se ničemu i ne znati ništa jesu istinsko radovanje i pravo znanje. Lao-tzu

Samo nemati bilo kakav um poznato je kao čisto znanje. Huang-po

Da ima pristrasan um, da li mislite da bi mogao da razlikuje bilo šta? Šen-hui

Razumevanje, sećanje i volja su u zastrašujućoj praznini, u ništavilu. Volite tu ogromnu prazninu. Volite to ništavilo, jer božija beskonačnost je u njemu. De Caussade

Da biste mogli uživati u svemu, ne tražite zadovoljstvo u ničemu. Da biste mogli znati sve, ne trudite se da znate ništa. Da biste mogli posedovati sve stvari, nastojte da ne posedujete ništa. Sveti Jovan Krstitelj


Oni koji Ga najbolje poznaju, shvataju najjasnije da je potpuno neshvatljiv. Sveti Jovan Krstitelj

Ništa ne može biti jednostavnije od Boga, bilo u stvarnosti ili u našem načinu shvatanja. Sveti Toma Akvinski

Kada se Sopstvo vidi, čuje, misli, spozna, sve se spozna. Brihadaranyaka Upanišada

Celokupno znanje je ono što čini suštinu Budastva. To ne znači da Buda zna svaku pojedinu stvar, već da je shvatio osnovni princip postojanja i da je ušao duboko u središte svog bića. D.T. Suzuki.

Kada bih sebe poznavao tako dobro kao što bi trebalo, imao bih savršeno znanje o svim stvorenjima. Ekhart

Ako prevaziđete oblik, o prijatelji, biće to Raj i vrtovi ruža u vrtovima ruža.
Kad budete naučili da razbijete i uništite sopstveni oblik, naučićete da razbijete oblik svega. Rumi

Nastavite sa još jednim eksperimentom.

na vrh