NA ŠTA JE PRIČVRŠĆEN VAŠ NOS?

Ponekad, kada ljudi shvate da su, sa svoje tačke gledišta, bez lica - a time i kapacitet za svet - onda se zabrinu zbog toga što mogu da vide svoj nos. "Mogu da vidim svoj nos - zar to ne znači da, ipak, imam lice ovde, da nisam prostor za svet?"

Da razmotrimo to.

Naravno, za druge, vaš nos je u sredini vašeg lica. To je objektivno viđenje vas.

Gde je on, sa vaše tačke gledišta, subjektivno? Na šta je pričvršćen, ako je uopšte pričvršćen na nešto?

Kada pogledate vaš nos, umesto pojedinačne stvari postavljene u sredini lica, zar ne vidite nejasan obris, ponekad neproziran, ponekad transparentan, ponekad na jednoj strani svijeta, ponekad na drugoj?

Da li je bilo koja od tih stvari prikačena na lice? Zar one ne izlaze iz ničega – lebde bez oslonca, pojavljuju se iz Praznine!?

Pogledajte kako je vaš nos veliki! Zatvorite jedno oko - zar vaš nos ne počinje negde blizu plafona i prostire se sve do poda?

Obratite pažnju na područje na vašoj strani nosa. Ovde je mesto koje samo vi možete videti. Ima li nečega tamo?

Ne vidim ništa, ovdje, na bliskoj strani nejasnog obrisa nosa. Ali to je ništa koje nije baš ništa - to je budno ništa, ispunjeno mojim svetom, uključujući ovaj nos.

Moj nos uopšte nije kao kod drugih ljudi. Njihovi su mali i na njihovim licima. To je ljudski nos za vas. Ali moj je ogroman, višestruk i pojavljuje se iz ničega! To nije ljudski nos (baš kao što moje jedno Oko nije ljudsko oko). To je Božiji nos! Otkrio sam da Bog, iako bez lica, ima nos! (Dobro, mnogo noseva!)









Evo autoportreta Ernsta Maha, sa sve nosom Prog Lica (i brkovima!). Ovaj crtež inspirisao je Daglasa Hardinga da spozna svoju bezglavost 1942. godine.


 

 

 

 

Pa šta je tačno? Da li ste onakvi kakvi izgledate drugima, sa nosem u sredini lica? Ili ste onakvi kakvi ste u svom sopstvenom iskustvu, sa "nosevima" koji se pojavljuju iz prostrane svesti?

Smatram da ovo nije "ili / ili" situacija, već "i / i". Za druge, ja sam pojava - stvar među stvarima; za sebe sam kapacitet za stvari - uključujući i moj nos! Svestan sam obe moje strane.

Lek za stres

Toliko nepotrebnog stresa potiče od identifikacije isključivo sa načinom na koji nas drugi vide. Kada zanemarujem i poništavam sopstvenu tačku gledišta, pravim grešku u vezi sa mojim najdubljim identitetom i vidim sebe nasuprot svetu, odvojen od drugih, ograničen u mojim resursima, podložan svakojakim opasnostima, i na kraju, predodređen da umrem. Bilo je od suštinskog značaja da postanem svestan sebe, da prevaziđem detinjstvo i da odrastem, ali to ne mora biti kraj puta. Svako od nas sada može da pokuša da vidi Ko je on zaista. To ne znači da se vraćamo u detinjstvo - možemo biti svjesni i našeg Istinskog identiteta i našeg ljudskog identiteta. Međutim, postati svjestan našeg Istinskog identiteta znači otkriti prostor bez stresa u središtu naših ponekad stresiranih života. Od svakog od nas zavisi koliko pažje obraćamo na ovaj Resurs. Ako ne pijemo sa ovog Izvora, verovatno ćemo se žaliti na žeđ, ili ćemo čak umirati od žeđi. A sve vreme, Voda je tako blizu, i besplatna je! Uzmite jedno piće. Sada. Šta možete da izgubite? Sebe! Šta možete da dobijete? Sve, uključujući i sebe!

Pitanje o tome na šta je vaš nos pričvršćen možda zvuči smešno ili trivijalno, ali nije kada shvatite da vodi do Centra i Porekla sveta, do Mira koji prevazilazi svako poimanje, do Izvora na Kraju Sveta.

Douglas Harding:

Ako ne vidim šta sam (a naročito ono što nisam), to je zato što imam bogatu maštu, što sam suviše "duhovan", previše odrastao i obrazovan, suviše lakoveran, previše zastrašen od društva i jezika, previše zaplašen očiglednim da bih prihvatio situaciju tačno onakvu kakvu je vidim u ovom trenutku. Samo ja sam u položaju da kažem šta je ovde. Ono što mi treba je neka vrsta budne naivnosti. Neophodno je nevino oko i prazna glava (a da ne pominjem hrabro srce) da se prihati naša savršena praznina. ’’On Having No Head’’ (O Nemanju Glave), Daglas Harding


Zaboravljajući ono što mi je rečeno i ono što zamišljam, ono što mi društvo - sa njegovim zdravim razumom i naukom o predmetu - govori da verujem, i konačno kada se usudim da potražim sebe i ozbiljno shvatim ono što pronalazim - dakle, šta pronalazim? Nalazim iznenađenje za iznenađenjem, iznad mojih najluđih snova. Vidim da je ono u šta sam verovao da je istina o meni i o svetu gomila laži! ’’The Science of the 1st Person“, (Nauka o 1. Licu), Daglas Harding.

Citat

Neki monah pitao je Nan-čuana: "Gde su čovekove nozdrve prije nego što se rodi?" Učitelj je odgovorio: "Gde su čovekove nozdrve nakon što se rodi?"

Komentar

Sinoć smo imali mini-radionicu i obavili nekoliko koliko-toliko uspešnih eksperimenata. Kao i obično, mislim da sam dobio mnogo više od onih koji su došli da čuju šta imam da kažem.

Jedna žena, u svojim ranim sedamdesetim, odlično se seća svog ranog detinjstva i pamti vreme kada je mislila da ima nos samo u prilikama kada je bilo neophodno da ga obriše. Njen nos se nekako pojavljivao da sretne maramicu koja se približavala. AM. Australija

nazad na vrh