DONJA LINIJA

Očigledno, za druge, niste bez glave! Takođe stojite na normalan način uspravno, kao i svi ostali - glava na vrhu, zatim torzo, pa noge i stopala na dnu.

 






Međutim, uzmite u obzir vaše gledište – da li ste drugačiji?


Sa moje tačke gledišta, moje telo je bez glave. Takođe je naglavice, sa stopalima prema vrhu mog vidnog polja, iznad ostatka mog tela! Ispod mojih stopala, vidim noge, a potom ispod njih stomak, a onda i moje grudi - koje onda nestaju. Ovde, na dnu mog vidnog polja, moja je donja linija.

Ispod ove linije, šta vidim? Moje grudi nestaju u ništa(vilu)! Ogroman ambis - beskrajan i prazan.


A ipak, nije samo prazan - i pun je. Čega?

Pun je svega što je iznad donje linije.

Pogledajte i sami. Da li je i vaše telo bez glave?

Da li su vam stopala prema vrhu vidnog polja, a grudi na dnu? Ako je tako, vaše telo je naglavice!

Usmerite pažnju niže, ka području u kojem vaše telo nestaje - na dnu vašeg vidnog polja. Šta je ispod ove donje linije? Ima li bilo čega ?

A šta je iznad nje?

Na ovoj mapi, Daglas Harding ilustruje da je iznad donje linije ceo svet.

U najbližem području, iz donje linije, pojavljuje se telo bez glave. Iznad i izvan vašeg tela bez glave, područje je drugih ljudi, uključujući vaš odraz u ogledalu. A zatim, iznad i izvan ovog sloja, ostatak je života i ostatak planete, pa druge planete, druge zvezde, druge galaksije ... Ceo univerzum je iznad vaše donje linije.


Biti Budan znači ne zanemariti misteriju ispod vaše donje linije - ovu ne-stvar(nost). To je videti i biti Ono što vi zaista jeste - ambis iz kojeg se svet uzdiže u postojanje kao gejzir koji izvire iz zemlje. Iako osnova vašeg bića nije stvar, ona se pojavljuje sa svim stvarima.



Sa ove tačke gledišta – gledišta Prvog Lica - Ja stvaram ovaj svet: ne znam kako to činim, bez napora, bez znanja o tome šta će iskrsnuti sledeće ispod donje linije. Pogledajte! Ovaj trenutak eksplodira i pojavljuje se iz vaše unutrašnjosti.

I AM ALL = JA SAM SVE
BODY MIND= TELO UM
I AM HUMAN = JA SAM LJUDSKO BIĆE
I AM SPIRIT = JA SAM DUH
MYSTERY = MISTERIJA
I AM NOT = JA NISAM 










Živeti život Prvog Lica

Biti sestan onoga što je ispod vaše donje linije, kao i onoga što je iznad nje, podrazumeva živeti potpuno drugačiji život od "pukog ljudskog" života. To znači, neverovatno, živeti Božji život. To je, naravno, unutrašnji život, tajni život - niko drugi ne vidi vašu donju liniju, niko drugi ne vidi da ste iznedrili svet iz ničega! Veoma dobro znate da za druge niste Bog! Ne brkate vaš individualni identitet, vaš izgled, sa vašim najdubljem identitetom, vašom najdubljom stvarnošću.

Međutim, od ova dva života, koji je vaše direktno iskustvo, a koji je rekla-kazala i iz druge ruke? Koji je priviđenje. Koji je stvarnost? Koji je život koji trenutno živite?

Kakva je razlika u vašem životu, kada ste svesni onoga Što je ispod vaše donje linije? Saznajte! Otkrijte kako se suočavate sa situacijama, kada shvatite da se pojavljuju iz vašeg sopstvenog bića. Vaše biće nije proizvod sveta, već njegov Izvor. Drugim rečima, vi, u vašoj suštini, niste pojava, osoba sa glavom gore - proizvod sveta, stvar među stvarima, zatvorena i ograničena, žrtva okolnosti... Vi ste Praizvor, Jedan, Izvor iz kog sve stvari teku. Svest o tome menja sve.

Uzmite samopouzdanje na primer: koje je bolje rešenje za slabo samopouzdanje od otkrivanja ove neograničene moći i slave u vama? Otkriće koje prirodno prate skromnost i prihvatanje sebe, iako su vaša unutrašnja snaga i slava zapanjujuće, one nisu nešto čime kao osoba možete da se pohvalite . One ne poboljšavaju vaš ljudski status ni za jotu. Ne možete pokazati ni svoju božanstvenost drugima, niti svoju moć spolja. Sećam se da je Daglas Harding govorio o tome kako je vodio radionicu sa grupom mladih. Citirao je Majstora Ekharta  koji je rekao, jednostavno: "Bog je unutra, ja sam napolju". Kada je to čuo, jedan mladić je prokomentarisao:
"I to vas ne čini ponosnim!"

Daglas Harding:

Završio sam dole, na dnu scene, u Praznini koja nije zauzeta i koja je bez slika i nezamisliva, u apsolutno ničemu. Ovdje, dovršavajući moj podnesak na dokaze, dolazim do najzanemarenijeg i najpotcijenjenijeg mesta na svijetu, mjesta koje je zamenilo Ne-mesto, kraj krajeva, jedinstveno, zbunjujuće, Misterija koja je više nego vredna mojeg najsmernijeg poštovanja. Sva druga mesta i predmeti na koje nailazim, postavljeni su na svim stranama nasuprot pozadini. Prestaju negde i nešto drugo počinje: ma koliko da su veliki, obuhvaćeni su unutar perimetra - oštro ili nejasno - gde se završavaju, a njihovo okruženje počinje. Sve osim ove magične košulje koju nosim. To je kao da je neki transcendentalni moljac na njoj oko celog vrata. Zapravo, ovo nije ugriz nekog stvorenja, već nagrizajuća misterija samog stvaranja, GDE , uhvaćenog na delu, koji se iznenada pojavljuje iz NI-GDE, ONOGA ŠTO iskače – kao božanski pajac iz kutije – iz NI-ŠTA.

Sve stvari iznad ove Konačne Donje Linije - one cipele-igračke tamo gore, one skraćene grudi, sama ta pelmet-majica na tri od njene četiri strane - sve su normalne, pošto počivaju na nečemu. To su stvari kojima mogu da rukujem, koje sam registrovao, koje dobro leže unutar mog kapaciteta. Ali Ovo me poražava. Ovde sam došao do nečega što ne počiva ni na kojem osloncu, već na praznini. Sada, to je nepravilno, abnormalno, apsurdno - termini koji su preslabi da bi se ukazalo na takvu neobičnost. Tu je Linija koja pokriva i naglašava sve stvari, i sama je pokrivena i naglašena totalnim Belilom , onim Što je očigledno njenim odsustvom. Iznad nje, svet; ispod nje ni zrnce prašine - niti (i ovo je suština ovde) prostor za jednog. (Head off Stress) (Obezglaviti stres)

Više nisam tako prokleto samopouzdan. Znam kako je to biti ja, usuđujem se da ponovo krenem ispočetka i klanjam se pred dokazima - stvarno i metaforički. Savijam se i klanjam se tako duboko da dolazim do same ivice sebe i svog sveta, do Donje Linije, iz koje se sve to pojavljuje. Granica koja me ne sprečava da gledam pored nje i unutra, u beskonačni Izvor Svega, briljantno izložen, a ipak neverovatno misteriozan. (The Trial of the Man who said he was God) (Suđenje čoveku koji je tvrdio da je Bog)

Nastavite sa još jednim eksperimentom.

Citati

Ponovo sam u sebi. Otišao sam, ali ovde sam doplovio nazad, noge u vazduhu, naglavice, kao svetac kada otvori oči posle molitve: Sada. Soba, stolnjak, poznasta lica ... Slušajte, ako možete da prihvatite. Zajednica sa Prijateljem znači ne biti onaj koji ste bili, već biti tišina: mesto: pogled gde je jezik unutar viđenja. Rumi

Čovek je, po izgledu, derivat sveta, ali je, u suštini, izvor sveta. Rumi

Unutar svog bića, gledam na Stvoritelja sveta ... i sjedinjujem se s Njim. Simeon Novi Bogoslov

Duša ima svetlost u sebi, kojom stvara sve stvari. Ekart

Jedan monah je pitao Čang-ša: "Kako možete pretvoriti planine i reke i zemlju u Sopstvo?" "Kako možete pretvoriti Sopstvo u planine i rijeke i zemlju?" uzvratio je Učitelj.
Ko god nalazi (Ljubav), pronalazi Ništa i Sve Stvari; to je takođe sigurno i istinito. Ali kako pronalazi Ništa? Kako? Reći ću vam kako. Onaj koji ga pronalazi, nalazi Natprirodni Hipersenzitivni Ambis, koji nema Oslonac niti Byss da stoji na njemu, i gdje nema Mesta za obitavanje; i spoznaje da Ništa nije slično njemu, i stoga se može prikladno uporediti sa Ničim; zato što je dublje od bilo koje Stvari, i kao Ništa je u odnosu na Sve Stvari, pošto nijedna od njih ne može da ga shvati. I zato što je Ništa , slobodno je od Svih Stvari; i to je jedino Dobro, koje Čovek ne može da izrazi niti da izgovori šta je to; tamo je Ništa sa čime se može uporediti, da bi ga izrazio. Jacob Boehme

Kako se svet može naći u glini tela? Kako bi trebalo da se na zemlji nalazi nebo? Da Bog sačuva. Vi ste izvan ovog sveta i u svom životu i u ovom trenutku. Rumi

Ja ne brinem o mom složenom obliku. Više nemam boju ni opipljivost ni veličinu; ja sam stranac svim ovim stvarima. Sada me vidiš, dete moje, tvojim očima, ali ne možeš da shvatiš šta sam ja gledajući u mene. Hermetica

Komentar

Upoznao sam Daglasa, pre oko 20 godina, u Stokholmu. Vodio je radionicu koja mi je promenila život. Njegovo ime je bilo na vrhu moje liste za pretragu kada sam, pre par dana, počeo da surfujem po Vebu. Na moje iznenađenje, još uvek je bio aktivan. Mora da ima više od 90 godina! Bio je to zanimljiv (blago rečeno) proces od kada sam izgubio glavu. Teško je razgovarati o tome sa prijateljima. To je potpuno promenilo moj stav u životu. Ili bi trebalo da kažem da me je stabilno postavilo naglavice . Ranije sam bio, ne baš stabilno, sa donjom stranom gore. M.E. Sveden.

Nastavite sa nekim drugim eksperimentom.

Nazad na vrh